Zbog starih naših pesama
u novoj me ovoj veri
otpadnikom i vragom nazvaše.
Stare su napeve kao burjan trgali
ne bi li crkva tvrđe im stajala,
i mrzeli su na mene!
U bedi minuh,
po mraku sahranjen,
ko čarobnjaka me snevaju,
ne ustah ja iz groba!
Ni sada ne ustajem kad me bude -
strašni sud li je, šta li je -
kroz progrizene uši mi viču:
Ustani nekrste i telo svoje pokupi!
A gde da ga nađem, pitam ja,
zar je lako setiti se telesne građe
u buci koja ruši lagume lobanje.
Otklonite svoje trube anđeli,
mamuzama ne gazite po humci mojoj
vojnici nebeski!
Ja ostajem gde sam
u zemlji jezika mog,
neću da mi se na vašim saborima sudi,
ni da me pod otvorena nebesa bacite
na hladno rešeto večnosti.
Drugi nek' idu bogu na istinu,
meni je moja rupčaga dobra,
zemlja je ko runo
i kosti u potaji pevanjem se plode.
u novoj me ovoj veri
otpadnikom i vragom nazvaše.
Stare su napeve kao burjan trgali
ne bi li crkva tvrđe im stajala,
i mrzeli su na mene!
U bedi minuh,
po mraku sahranjen,
ko čarobnjaka me snevaju,
ne ustah ja iz groba!
Ni sada ne ustajem kad me bude -
strašni sud li je, šta li je -
kroz progrizene uši mi viču:
Ustani nekrste i telo svoje pokupi!
A gde da ga nađem, pitam ja,
zar je lako setiti se telesne građe
u buci koja ruši lagume lobanje.
Otklonite svoje trube anđeli,
mamuzama ne gazite po humci mojoj
vojnici nebeski!
Ja ostajem gde sam
u zemlji jezika mog,
neću da mi se na vašim saborima sudi,
ni da me pod otvorena nebesa bacite
na hladno rešeto večnosti.
Drugi nek' idu bogu na istinu,
meni je moja rupčaga dobra,
zemlja je ko runo
i kosti u potaji pevanjem se plode.
No comments:
Post a Comment